Ove zelene stabljike su nekada bile tražene širom Evrope, a njihov pepeo koristio se u proizvodnji stakla. Ovih dana, agretti je ponovo tražena biljka. Doduše u značajno slabije kuvanom izdanju, kao prilog ili salata na tanjirima najboljih restorana širom sveta.

Agreti, jedno od najukusnijih, gorkih plodova proleća, oduvek je bio izuzetno poželjan sastojak u regionima Lacija i Umbrije, ali sada dobija na popularnosti širom sveta; gde god to klimatski uslovi dozvoljavaju. Očigledno, dovoljno bogata okeanskim povetarcem, severna Kalifornija je jedna od teritorija na kojoj se uspešno uzgaja agreti.

Agreti je biljka poznata i pod nazivom Barba di Frate (monaška brada), a latinski naziv biljke je Salsola soda.

Agretti

Stabljike agreta izgledaju kao iglice, a obično se pripremaju ripassati, sotirani, sa uljem i limunom.

Profesionalni kuvar, stočar i pisac o hrani iz Sakramenta, Hank Shaw objašnjava: „Agreti je jednostavno seksi. Čipkast, delikatan, ali prepun ukusa, ovaj rođak caklenjače je jedan od najneobičnijih stanovnika moje bašte. Prvo pravilo pri pravljenju agreta? Nemojte ga prekuvati. Stabljike agreta su veoma delikatne“ Šo nastavlja: “Ja ga prvenstveno jedem kao neku vrstu povrća koja oponaša capellini, znanu kao „testenina anđeoske kose“, zajedno sa naribanim parmezanom, puno belog luka i maslinovog ulja, uz dodatak malo limunovog soka, crnog bibera i nagoveštaj inćuna. Fantastico!“

Suzette Gresham, profesionalni kuvar i suvlasnica restorana Acquerello, ovenčanim Michelin zvezdom u San Francisku, toliko voli ovo povrće da ga uzgaja u sopstvenoj bašti. Njene ukusne taljatele od sipe sa kaparima, jastogom i agretijem pevaju ode Mediteranu.

Ako ikada zalutate u Rim, obavezno svratite u modernu tratoriju Santo Palato. Sara Cicolini, jedan od najinovativnijih kuvara našeg doba, daje dodatnu notu mnogim rimskim namirnicama. U poslednje vreme mnogo pažnje privlači njena tzv. hrana za dušu, poput telećih brizli – klasičnog quinto quarto jela, koje služi sa agretima i sosom.

IDENTITET IZGRAĐEN NA ZAJEDNIČKOM UKUSU

AUTOR: Nataša Stevanović

FOTO: pixabay.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije