Jednostavan, a u italijanskoj gastronomiji možda najznačajniji par – hleb i salama su na slici iz 1717. godine prikazani na gospodstveni način, te kao takvi su dostojni i aristokratske trpeze. Od tada, pa do današnjih dana, Italijani su ostali verni svojoj tradiciji, ma kojem sloju društva pripadali.

„Elegantna užina“, slika koja se čuva u galeriji Korsini u Rimu je delo nemačkog slikara Kristijana Berenca (1658-1722).

On se u dvadesetoj godini preselio u Italiju, gde je potom proveo ostatak svog života, između Venecije i Rima. Ovo delo iz 1717. godine nosi naziv koji budi radoznalost jer jednostavno i popularno jelo, klasični italijanski brzi obrok, hleb i salamu, definiše kao nešto elegantno.

Dobro začinjena i masna, salama je okružena kriškama pršute, jednog od najukusnijih proizvoda iz široke lepeze italijanske kuhinje. Uz to ide i vekna hleba, prelomljena na pola, da bi se što više dočarao miris sveže pečenog hleba. Reč je o belom pšeničnom hlebu, koji su u to vreme mogli sebi da priušte samo pripadnici bogatijeg sloja, dok su ostali jeli crni hleb. Ipak, jasno je da je Berenc kroz ovo delo želeo da predstavi zajedničku, izrazito popularnu, hranu tog doba.

histoiresnat.hypotheses.org

Ono što ovu kombinaciju hrane čini elegantnom nije hrana sama po sebi, već kompozicija koja pored hrane prikazuje i flandrijski laneni stolnjak, viljušku i srebrnu kašiku, srebrni poslužavnik, kao i burmuticu predstavljenu u prvom planu. Može se zaključiti da je porcelan vrlo kvalitetan jer plavi dizajn asocira na čuveni fajanski ili kineski porcelan. Pored toga, slika prikazuje dva kristalna bokala za crveno i belo vino, već natočeno u dva rafinirano ukrašena pehara, različitih oblika, koji kao da ističu važnost samog oblika prilikom degustacije.

Sloboda izbora je vekovima osnovno pravilo ispijanja vina. Somelier koji predlaže pravu kombinaciju je pojava modernog doba. Čak i pomorandže, postavljene pored suhomesnatih proizvoda, ukazuju na veoma specifičan društveni kontekst tog perioda u kulinarstvu su agrumi korišćeni ne samo zbog ukusa već kao oličenje daška finoće i prestiža. Evidentno je da je ovim postupkom Berenc oplemenio do tada najjednostavniju popularnu hranu – hleb i salamu. Prikazana na ovaj gospodstveni način bila je dostojna da se pojavi na buržoaskoj ili aristokratskoj trpezi. Na slici nije zabeležen momenat iz seljačke kuće, pa čak ni sa ulice, te je umetnikova ideja svakako bila ulepšavanje siromašnog jela, što povrđuje i što na kome je hrana poslužena na rustični drveni što, na nekim mestima oštećen, prekriven skupocenim stolnjakom i predmetima koji ga prate.

Može se reći da Berencova „Elegantna užina“ slavi jednu od dubokih tajni italijanske kuhinje: mešavinu popularnog i elegantnog, susret kultura i ukusa, bitnog elementa koji je ovu kuhinju učinio izuzetno raznovrsnom i bogatom.

Doživite Firencu kroz značaj i lepotu aperitiva

AUTOR: Massimo Montanari

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije