Istoričar hrane, Masimo Montanari objašnjava koliko su vekova pre političkog jedinstva Italijani prepoznali sebe u zajedničkom načinu života, oslikanom kroz razmenu znanja, manira i navika u ishrani.

Počnimo sa tekstom iz 1548. godine, koji je napisao milanski lekar i naučnik po imenu Ortensio Lando. Zove se Komentar najpoznatijih i monstruoznih stvari u Italiji i svojevrsni je vodič kroz čuda ove zemlje („čudovišno“ treba shvatiti u latinskom smislu „čudesno“). Autor je usmeren na zamišljenog putnika, koji je sa istoka došao do obala Sicilije, prateći ga duž poluostrva, do severa i Alpa, a zatim završava putovanje u Đenovi, odakle će gost krenuti ka kući. Izuzetno interesovanje ove virtuelne ture je veoma aktuelna ideja da se poznavanje jedne zemlje odvija i kroz njenu kuhinju.

Lando, naime, ne preporučuje samo posetu spomenicima i umetničkim delima, već i ukuse gastronomskih i enoloških specijaliteta: na Siciliji srećni putnik može da proba čuvene makarone; u Tarantu će naći izuzetnu ribu; Napulj će ga osvojiti svojim hlebom i sa hiljadu slanih i slatkih poslastica; gradovi Umbrija, Toskana i Emilija će preneti štafetu trijumfalnim salamama, kobasicama i sirevima. S druge strane Po, Milano i Lombardija će mu ponuditi specijalitete svih vrsta; uz venecijanske delikatese, ribu i još mnogo toga. Ukrcavanje u Đenovi ne može da se desi pre nego što se probaju čuvene slane pite, ponos grada.

KARBONARA SA MORSKIM PLODOVIMA

Italija Identitet

Ali da se vratimo na naslov dela. Jedno pitanje je obavezno: o kojoj Italiji govori Ortensio Lando? Italija nije postojala 1548. Ono što je naš naučnik imao oko sebe su Milansko vojvodstvo, republike Đenova i Venecija, Veliko vojvodstvo Toskana, Papska država, Napuljska kraljevina, šačica manjih država i onih država koje su delile teritoriju poluostrva. Opet pitanje, o kojoj Italiji govori Ortensio Lando? Sigurno nije stvar političke realnosti. Niti jednostavno geografske realnosti. Italija na koju Lando misli je Italija kulture. Italija umetnosti, književnosti, pozorišta, muzike, kuhinje. Italija je ona mreža znanja, navika, manira, ukusa koji zajedno definišu „italijanski“ stil života.

Nisu li Dante, Mikelanđelo, Ariosto, Monteverdi bili „Italijani“? Ali niko od njih nije na ličnim kartama napisao „italijanski“: bili su Italijani jer su plovili mrežom koja, bez obzira na političke granice, pušta ljude i ideje, zvukove i slike, proizvode i recepte. Od 14. veka italijanske kuvarske knjige, proizvedene na aristokratskim dvorovima ili među gradskom buržoazijom, kružile su nadaleko po zemlji, prepisivane, adaptirane, prerađivane na različitim mestima, od juga do severa, od severa do juga. Recepti koje predlažu nikada nisu izraz lokalne kulture, već rezultat iskustava koja se međusobno ukrštaju i obogaćuju. Ortensio Lando govori o tome: italijanska kultura kojoj za postojanje nije potrebna Italija.

KAFA NA ITALIJANSKI NAČIN

AUTOR: Massimo Montanari

FOTO: pexels.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije