Slobodana Stefanovića, glumca Pozorišta na Terazijama, dobro smo upoznali zahvaljujući ulogama koje je ostvario, ali poslednjih godina njegovo ime je skoro podjednako zastupljeno i u svetu kulinarstva. Ljubav prema ukusnom zalogaju i veštinu kombinovanja namirnica prenosi nam na blogu Gastroglumac, a pored toga uređuje i vodi kulinarski show Gastro Maestro. Ovom prilikom prisetio se svojih gastro-avantura sa putovanja širom sveta.

Slobodan Stefanović: „U svakom gradu obavezno posetim pijacu“

„U svakom gradu u koji odem prvo moram da obiđem pijace. Na njima spoznajem dušu naroda, upoznajem se sa gastronomijom i običajima, a često sklopim i divna poznanstva, jer hrana zbližava ljude. Postoji nekoliko pijaca u koje sam zaljubljen. Jedna od njih je ‘Borough Market’ u Londonu. Tu možete naći razne specijalitete, kao što su džem od piva ili sladoled od senfa, u delu sa internacionalnom kuhinjom čekaju vas sarme, burek i ćevapčiće, a specifičnom mirisu rakleta – švajcarskog nacionalnog jela na odeljku sa sirevima, teško je odoleti. Naravno, valja isprobati i više vrsta škotskih jaja, omiljene “grickalice” u gotovo svim pabovima.

Škotska jaja

Uz škotska jaja obavezna je pinta piva

„Obavezno probajte bilo koju špansku šunku“

Pijaca ‘La Boqueria’ u Barseloni i ‘Mercado Central’ u Valensiji su spektakl. Ako se zadesite tamo, obavezno probajte šunku od iberijske svinje ili bilo koju šunku iz Španije. Ulična pijaca na Bastilji u Parizu kao skup farmera i malih proizvođača pravi je raj za one koji vole organsku hranu, francuska peciva, sveže bagete, domaća jaja i meso, povrće… Ogromna ‘Toyosu’ riblja pijaca u Tokiju nudi najrazličitije vrste ribe i morskih plodova. Imao sam utisak da su Japanci izvadili iz mora sve što su mogli pa su to osušili kao grickalice ili sveže pripremaju na licu mesta. Idealna prilika da probate celu morsku floru i faunu, i to za male pare.
Žudite li za egzotikom, pijaca u Ho Ši Minu u Vijetnamu nudi pregršt tropskog voća, a durijan je za njih najznačajniji. Nazivaju ga kraljem voća iako ima toliko intenzivno loš miris da retko ko uspe da ga proba. To je jedino voće koje ne smete da unesete u hotel ili avion, svuda su jasno istaknute zabrane. Sem durijana, tu su još neke tropske vrste: rambutan, guava, ‘snake fruit’, ‘dragon fruit’… Ukus voća pojačavaju mešavinom soli i čilija. Na uličnim štandovima možete da probate fantastično nojevo meso, ali i pržene zmije, gusenice, larve i bube. Ukus gmizavaca i buba nije dobar – sve je previše masno, slano i hrskavo. Riba-slon bila je iznenađujuće ukusna, a pho-supa obavezna je stavka na meniju za gastro-početnike.

Pho supa

Pho Tom Yum je obavezno štivo za sve gastro početnike

„Pnom Pen u Kambodži ima najčudniju gastronomsku ponudu“

Grad sa najčudnijom gastronomskom ponudom je, bar iz mog iskustva, Pnom Pen u Kambodži. Ispred svakog restorana postoje akvarijumi sa raznim čudnim životinjama, one koje odaberete dobijate sveže spremljene. Odluku da probam kornjaču sa pečurkama i bambusom smatram svojom najvećom gastronomskom greškom. Mučenu kornjaču su samo polomili i skuvali u gustom nejestivom sosu. Iako sam proždrljivac i jedem sve, ovo jelo je jedino koje sam probao i ostavio. Na meniju istog restorana nude i vulvu koze i ovčji penis. Ipak, nije u Kambodži sve što se tiče hrane tako crno. U provinciji Sijem Reap jeo sam najbolji i najukusniji burger napravljen od krokodila, čije meso ima ukus između piletine i ribe. Krokodil je tamo skoro pa domaća životinja, te je njegovo meso zastupljeno kao kod nas piletina. Koriste ga i za različite odreske ili za pripremanje karija. O gruzijskoj kuhinji malo znamo, ali, verujte mi na reč, šta god da izaberete biće pun pogodak. Čuvajte se samo jednog – azijski pojam ljutog drastično je drugačiji od našeg shvatanja začinjene hrane. Za evropsko nepce njihovo ljuto je nejestivo.

Ako nisi jeo piletinu u Singapuru, kao ni da nisi bio tamo

„Uvek probajte jela u kojima uživa lokalno stanovništvo“

Ukoliko vas put odvede u Maleziju, obavezno probajte laksu, jelo koje je popularno i u Indoneziji i Singapuru. Postoji mnogo verzija ovog specijaliteta, ali najbolja je kari-laksa sa kokosovim mlekom i kombinacijom pilećeg mesa i kozica. Na Baliju sam probao ‘Kopi Luwak’, najskuplju kafu na svetu, koja dolazi iz stomaka divlje zveri zvane cibetka. Ove životinje hrane se bobicama kafe, koju prerađuju u stomaku, a ljudi kasnije skupljaju njihov izmet, suše ga i prave kafu koja košta i do pedeset dolara po šoljici. Reč je o kiselijoj i blažoj verziji naše domaće kafe.
U kineskoj četvrti u Singapuru postoji restoran ‘brze hrane’ koji je za njihov čuveni specijalitet – piletinu u soja-sosu sa pirinčem – dobio ‘Michelin’ zvezdicu, siguran znak dobre hrane. Polusatno čekanje u redu se isplatilo: tajna je u neverovatnom soja-sosu kojim je obloženo meso. Cena tog zadovoljstva je pet evra. Otprilike za isti novac u Indijskoj četvrti možete pojesti ‘mutton masalu’, gulaš od ovčetine sa ljutim sosom od leblebija i povrća. Bićete verovatno zapanjeni uslovima u kojima se sprema ovakva hrana, ali sve što je termički obrađeno uglavnom je bezbedno.
S obzirom na to da je hrana moja pasija žudim za novim ukusima, pa sam spreman da probam bezmalo sve što lokalci jedu. Zavisnik sam od karija, tom-jam supe, sataj ražnjića sa sosom od kikirikija, lepljivog pirinča sa mangom, sušija, miso-supe, ramena, udon-nudli, burita, naćosa, kesadilja, indijskih začinjenih gulaša ili hačapurija i hinkalija – toliko ima svetskih jela koja zaslužuju pažnju. Zaista sve volim da probam, ali postoje granice: grozim se pri pomisli na kineske kučeće specijalitete ili sveže majmunske mozgove. Moje poveće gastro-iskustvo kaže da je Evropa ipak najbolje mesto za život. Kajmak ili ajvar nema niko na svetu, i ništa ne može da se meri sa slavskom sarmom ili ‘deset s lukom’.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije