Reč „korzika“ zvuči toliko italijanski, da mnogi koji geografiju ne poznaju baš najbolje veruju da Korzika pripada Italiji. A i gotovo se dodiruje sa Sardinijom – deli ih samo moreuz Bonifačo.

Četvrto po veličini ostrvo na Mediteranu zapravo je jedna od 18 francuskih regija, što može da potvrdi i čovek koji je menjao tokove istorije, Napoleon Bonaparta. Slavni vojskovođa svet je ugledao u Ajaču na Korzici, koju je Republika Đenova samo godinu dana pre njegovog rođenja, zbog dugova, ustupila Francuskoj. Upravo je Ajačo, kao administrativni centar ostrva koje se prostire na površini od 8.680 kvadratnih kilometara, odlična startna pozicija za obilazak. Predlažemo da to bude kasno leto, još uvek toplo, ali podnošljivo, budući da je klima na krajnjem jugu Evrope tipično sredozemnog karaktera.

Korzika 1

U pohode Ajaču krenite Napoleonovim stopama – od ulice Sen Šarl i kuće u kojoj je rođen. Svratite u muzej „Fesch“ sa zbirkom italijanskog renesansnog slikarstva, prokrstarite kroz živahne pijace, obiđite barokne crkve i De Golov trg (kojim ne dominira statua čuvenog generala iz 20. veka, već, pogađate, „gospodara rata“ sa zaštićenim korzikanskim poreklom), a prošetajte se i starim jezgrom grada.

Glavna luka Bastija ujedno je žila kucavica severnog dela ostrva. Nekada je bila ribarsko naselje u kojem se život odvijao na tipičan mediteranski način, sa lavirintom uskih uličica i tvrđavom koja se uzdiže iznad njih, a taj duh se i danas snažno oseća među zidinama od kojih mnoge datiraju još iz 14. veka.

Korzika 6

Istorija, specifična kultura i kaliste, vedrina i lepota, kako su Korzici tepali stari Grci, izviru i iz ostalih mesta – pomenimo tek Kalvi, Porto, Sarten, Bonifačo i istoimeni moreuz koji je i rezervat prirode, pustinju Agrijate, idilična planinska naselja, plaže nanizane na obali dugačkoj više od hiljadu kilometara, stene izrezbarene snažnim udarima talasa, termalne izvore…

Korzikanska gastronomija je posebna priča koja je ušla u sve kulinarske enciklopedije. Temperamentna je, kao i oni kojima pripada, obroci su obilni i jede se dobro, mnogo i kvalitetno. Drugim rečima, ponesite apetit kad krenete na Korziku. Kuhinja je pod uticajem italijanske i francuske tradicije, ali se uglavnom oslanja na lokalne sastojke i veštine. Popularna su jela od ribe i divljači kuvana u vinu, sa interesantnom paletom začina. Korzikanci vole da se hvale da niko bolje od njih ne može da napravi charcuterie, specijalitet od mesa divlje svinje. Kesten, raspostranjen po celom ostrvu, jedna je od omiljenih namirnica, koristi se čak i za pripremanje hleba. U kontinentalnom delu Francuske na ceni su korzikanski sirevi (ovčji i kozji), pršuta, kobasice, pečurke, maslinovo ulje, vina.

Korzika 5

Ovde se sve odvija sporije nego u ostatku sveta, pa je tako i za vreme ručka vezan poseban ritual. Obilni obroci najčešće se „zalivaju“ crvenim vinom, a počinju uz slatki beli muskat. Tu je i lokalna „Pietra“, pivo ćilibarske boje i bogatog ukusa kome punoću daje i kesten, neizostavan plod korzikanske gastronomije.

AUTOR: Snežana Ilić

FOTO: pexels

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije