U zemlji hiljadu zvonika, autentično jedinstvo leži u podeli raznolikosti, počevši od trpeze. Postoji preko 3.000 tradicionalnih lokalnih i teritorijalnih jela u inventaru Accademia Italiana della Cucina

Italijanska kuhinja je izuzetna laboratorija kulturnog biodiverziteta. Njen karakterističan element je mnoštvo raznolikih elemenata: proizvodi, znanje, recepti, ukusi se menjaju na svakom koraku. Svaki veliki ili mali grad, svako selo, svaka teritorija ima svoje. Uz magiju preplitanja geografije i istorije ovih prostora, danas nam je dostupno mnogo toga u čemu možemo uživati. S jedne strane, pejzaž, definisan kao nijedan drugi na svetu: scenario koji se menja u veoma ograničenim prostorima, između ravnica i brda, mora i planina; izduženog oblika koji vas brzo vodi iz centra Evrope u srce Mediterana. S druge strane, istorija, složeni događaji i prilike, ponekad i dramatični, koji su na ovim prostorima videli ukrštanje različitih naroda i kultura, stavovi i navike koji su se preklapali i mešali, čak i na konfliktan način, ali, dugoročno, plodonosno i stvaralački.

Italija pizza

Mnoštvo prirodnih resursa i kulturnih otisaka dovelo je do različitih iskustava koja su prava osobenost italijanske kuhinje kao, uopšteno govoreći, naše kulture, u svim njenim oblicima. Razgranata kultura, široko rasprostranjena po celoj teritoriji, bez pravih „prestonica“, bez hijerarhije vrednosti: ko bi rekao da li je bolja napuljska ili bolonjska kuhinja? Ili onaj Salento ili Langhe? To bi bilo kao da se pitate da li je bolji Rafael ili Ticijan. Na to pitanje nema odgovora, jer su italijanske kuhinje jednostavno drugačije. Ali onda, zar ne postoji „italijanska“ kuhinja? Neko insistira da se razmišlja o tome, kao da ih je raznolikost lokalnih kultura učinila svetovima za sebe, ponosno zatvorenim u sopstveni identitet. To nije tako. Svaki identitet se hrani stavljanjem na sto i upoređivanjem sa drugima.

Mnoštvo gastronomskih iskustava je naraslo i, istorijski gledano, pronašlo svoje značenje preplićući odnose, razmene, ukrštanja sa različitim iskustvima. Konkretne realnosti su međusobno delovale na ovom prostoru, napajajući ga za deljenje i međusobno obogaćivanje koji nije samo onaj put kojim se danas krećemo, već mnogo stariji od znanja, recepata, tržišta koji su vekovima činili tkivo italijanske kuhinje; prostor porodica koje su sačuvale i prenele znanje koje se razvija; prostor kuvara koji su obišli zemlju kao i slikara, muzičara i pisaca, svuda donoseći svoju kulturu, svuda se kiteći novim iskustvima.

Paradoks je, ali neka tako bude: italijanska kultura, čak i ona gastronomska, svoj najautentičniji jedinstveni smisao nalazi u (zajedničkoj) raznolikosti iskustava.

Italija stotinu gradova i hiljadu zvonika je takođe Italija stotinu kuhinja i hiljadu recepata, a samo neizlečivi parohijalizam (ponekad i zabavan, sve dok ne postane zahtevan) može prevagnuti ka ovom ili onom. Za one koji se izgube u ovim okršajima, korisno je zapamtiti da lepota mozaika ne leži u pojedinačnim pločicama koje ga čine, već u slici koju zajedno stvaraju.

AUTOR: Massimo Montanari

FOTO: pexels.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije