Ispod očaravajuće polarne svetlosti, koja u dugim zimskim noćima pleše nad večnim snegom, ovaj gostoljubivi narod otkriće vam svoj način života i ukuse koje ćete zauvek pamtiti.

„Nemojte se plašiti nepreglednih predela okovanih ledom“

„U vraninom gnezdu mogu se naći i labudova jaja“, glasi stara poslovica Laponaca, polunomadskog naroda koji naseljava krajnje severne oblasti Skandinavije. Mogli bismo da je „prevedemo“ i ovako: „Nemojte se plašiti nepreglednih predela okovanih ledom jer ćete videti i okusiti stvari koje nikada nećete zaboraviti“.
Najbolje vreme za posetu ovim krajevima ujedno je najhladniji period, između decembra i februara. To znači da morate dobro da se obučete: švedski okrug Norrbotten preseca arktički polarni krug i temperature su, jasno vam je, veoma niske, čak i kada sunce obasjava sneg po krovovima uspavanih gradića Kalix, Haparanda, Pajala, Överkalix ili svetluca na površini kristalno čistih voda reka Torne i Kaliks.

Peca ribu

Pastiri, lovci i kuvari

S obzirom nato da ćete dobar deo vremena provoditi na temperaturama ispod nule, budite sigurni da apetit neće izostati. To znači da ćete biti spremni za susret sa autentičnom laponskom kuhinjom. I dan-danas oko irvasa se vrte i život i privreda ovog naroda, jednog od malobrojnih koji još čuvaju netaknutim svoj identitet. Onih švedske nacionalnosti ima 35.000, od čega se oko 3.000 bavi uzgajanjem severnih jelena. Ta aktivnost predstavlja isključivo njihovo preimućstvo na osnovu nacionalnog zakona (za podatke je zaslužna Fondazione Slow Food per la Biodiversità Onlus).
Kao sve nomadske i migrantske kulture, i Laponci su za transport i čuvanje mesa i ribe, radi što dužeg trajanja, razvili posebne veštine sušenja i dimljenja. Za prvi zalogaj izaberite suovas, nemasni file od irvasa, usoljen i dimljen osam sati nad otvorenim plamenom vatre u karakterističnom šatoru pod nativom kata. Ovaj slow food proizvod izuzetno oštrog ukusa služi se tanko nasečen uz pečurke, crveno bobičasto voće i tipičan beskvasni hleb koji se prethodno zagreva na kamenju oko vatre. Ukoliko želite da izbliza upoznate predačke običaje Laponaca, pa još ako ste i neustrašivi, možete se pridružiti pastirima i, okruženi krdom, probati specijalnu porciju iznutrica od irvasa.
Iznenadiće vas možda prisustvo velikog broja mladih, talentovanih kuvara: svi su lovci, zaljubljeni u svoju zemlju i veliki poštovaoci prirode. To je slučaj i sa Martinom Borgom, čija porodica drži restoran Seskarö Wärdshus, poznat po organizovanju letnjih zakuski po principu švedskog stola, koje okupljaju na stotine ljudi iz čitave regije. Sve je tu – od biljnih aroma sa hladnog severa do izvrsnih ostriga iz svežih voda, od guščje džigerice, preko divljeg lososa, do Borgovog omiljenog sastojka kalix löjrom, specijalnog crvenog kavijara od ikre evropske bjelice, prvog švedskog proizvoda sa zaštićenim poreklom, priznatim i od strane Evropske unije. Proizvodi se samo pet nedelja u godini, u lokalnim porodicama gde se znanje prenosi usmenim putem sa jedne na drugu generaciju. Vađenje ikre – samo dve kašičice iz jedne ribe – vrši se ručno, kao i celokupna prerada koja sledi. Karakterističan sjaj i delikatan ukus čine je jedinstvenom.

kavijar

File od irvasa uz sos od borovnice

Podjednako je vredan i trio kuvara iz Haparanda Stadshotell, starog hotela u istoimenom gradu u kome se možete stacionirati tokom čitavog boravka, jer u sastavu ima i restoran koji definitivno treba isprobati. Vlasnica Susanne Walin imala je na umu da sastavi meni sa veoma ukusnim jelima isključivo laponskog porekla, a svoj pobednički tim prepoznala je u mladim i vrednim kuvarima: Edvin Degerlund, Jones Kurukulasooriya i Christofer Hammar. U ponudi je i večera u takozvanoj game cellar – podzemnoj sali sa kamenim zidovima, opremljenom drvenim stolovima i stolicama, losovim krznima, lovačkim trofejima i svećama.

kotlić kuvanje švedska

U atmosferi koja podseća na seriju Igra prestola imaćete priliku da probate izvrsni file od irvasa, uz sos od borovnica i jagnjeći but sa sezonskim pečurkama, cveklom i nordijskim aromatičnim biljem; reč je o kuhinji intenzivnih ukusa koje tehnika pomenutog trija uspeva da savlada i obuzda. Kao što je slučaj i sa jezerskom zlatovčicom u kombinaciji sa krompir-pireom i anisom – odličnom ribom koja se lovi kako tradicija nalaže, pomoću bušilice za led (u nekim zonama može dostići debljinu veću od jednog metra), debelih struna, pijuka za led, velikih udica i ogromnog strpljenja: sednete pored rupe napravljene u ledu i čekate da se štap pomeri.
Najbolje vreme za odlazak na pecanje je kraj zime: ljudi se oslanjaju na lokalne agencije koje organizuju polazak motornim sankama u zoru. Uz malo sreće, “ulovićete” i prelepu polarnu svetlost. Sanke se zaustavljaju nasred zaleđenog jezera, ispod koga pliva plen: grgeč, štuka, velika ozimica.

polarna svetlost

Haringe pre zore

Rizort Kukkolaforsen ‒ još smo u okrugu Norrbotten – pravo je carstvo sauna (Swedish Sauna Academ“ ovde ima svoje sedište sa 14 različitih tipova sauna, među kojima je i village sa kapacitetom do pedeset osoba). Ovo je najbolje mesto za potpuno uranjanje u laponski način života: saune, fermentisane haringe, večera pod svetlošću aurore borealis… U starim skloništima ribolovaca, na obalama reka, tek upecane bjelice pripremaju se tradicionalno, na žaru u centru kolibe. Sedite oko pucketave vatre i slušajte anegdote ribara koje se smenjuju sa gutljajima piva. Ribe se nanižu na tvrde grančice i poređaju blizu plamena koji ih termički obrađuje taman koliko treba (po dvadeset minuta sa svake strane, a jedini začin je slana voda). Postrance se, na žaru, peče gáhkku, tradicionalni pljosnati hleb, mekan poput pite, koji se nekad pravio uz dodatak kore drveta ili mlevenog korenja.

haringa

Neprijatan miris, ali fenomenalan ukus

Ne treba propustiti jelo koje važi za simbol ovog mesta, fermentisanu haringu. Ako se usudite da je probate, iznenadiće vas kako uz veoma neprijatan miris može ići tako dobar ukus. Ulovljene u Baltičkom moru na proleće, haringe se usoljavaju i ostavljaju u burad gde fermentišu oko mesec dana, a zatim se zatvaraju u konzerve. Johanna Spolander, vlasnica turističkog centra Kukkolaforsen, uputiće vas u način konzumacije: umotane u tunnbröd (nešto poput pjadine, tanke italijanske pogače) zajedno sa krompirima, nasečenim crnim lukom, brojnim sosovima, mekim sirom. U Švedskoj ovako spremljene haringe zovu surströmming, a uz njih obavezno ide kvalitetno tamno pivo koje se smenjuje sa gutljajima brendija kako bi se ublažio oštar miris. Ukus je pikantan i pomalo čudan, ali posle trećeg zalogaja nepca će se već naviknuti.
Međutim, nemojte preterivati ako želite da odete u lov na fenomen zvani polarna svetlost, to jest aurora hunting. Snopovi zelenkaste neonske svetlosti poigravaju se na arktičkom nebu bez prethodnog upozorenja, i neprestano se kreću. Reč je o jednoj od najuzbudljivijih prirodnih pojava na planeti. Pojavljuje se na krajnjem severu negde od polovine septembra i traje do kraja marta. Nije uvek moguće predvideti kada će se pojaviti i kakvog će biti intenziteta. S obzirom na to da je reč o neverovatnom i retkom fenomenu, prava je premija nabasati na njega.

kafa

Pivo iz fjordova

Kada se pređe reka Torne, koja predstavlja i prirodni prelaz u drugu vremensku zonu, ulazi se na teritoriju Finske. U obližnjem gradiću Tornio uđite u Tornion Panimo kako biste napravili malu turu kroz istoriju i isprobali poznata zanatska piva. Ova pivara, otvorena daleke 1873. godine, savršeno ilustruje model laponske upornosti. Koristi se čista arktička voda iz fjordova za proizvodnju oko dva i po miliona litara piva godišnje. Za kormilom je brewmaster Leo Andelin koji neguje liniju piva po lokalnom ukusu: ima ih osam, a među njima je i Original 1964 Lager koje odlikuje kratkotrajna fermentacija i za koje je on sam šezdesetih godina napravio recept. Tu je i aromatično Vehnä Summer koje se proizvodi od kleke sa severa zemlje (odnedavno ulazi u sastav džina), kao i zavodljivo Arctic Stout, osvežavajuće i bogato alkoholom, savršeno za dokolicu dok sedite pored kamina i posmatrate sneg kako pada.

sir švedska laponija

U beloj farmi

Irvasi i haringe, ali i sir: u švedskoj Laponiji neizostavan je kaprino koji proizvode Jaana Alamäki Enström i njen suprug Knut Enström. Priča o firmi Kalix Ost počela je 2013. godine sa 12 koza. On stolar, a ona bivša učiteljica, žive na farmi na kojoj vreme kao da je stalo, skupljaju drva u šumi, čiste sneg, jašu konje, ustaju u četiri ujutru od aprila do decembra koliko traje period muže, proizvode sir u maloj radionici i onda ga prodaju po lokalnim pijacama. Meki i polumeki sa belom plesni ili ispranom korom, sa kremastom unutrašnjošću ili suvi, poput fete, oni sa biljem i potopljeni u ulje – svi su izuzetno ukusni. Danas na farmi živi pedesetak koza, ali proizvodnja je i dalje zanatska. Par planira da jednu kuću stavi na raspolaganje onima koji odluče da uspore ritam i počnu da žive u skladu sa prirodom.
Sličan stil života gaji i Per Pesula, u ovoj zoni poznat pod nadimkom Pelle, ljubazni poljoprivrednik i stočar koji je nekad radio kao taksista, a od vožnje zaleđenim laponskim putevima odustao je u korist obrađivanja zemlje. Naziv njegove firme, osnovane 2003, glasi Pesula Lantbruk, i njome upravlja zajednom sa suprugom Åsom. Ekonomija počiva na mleku koje daje šezdeset krava, ali pravo uživanje predstavlja vrhunsko ulje od uljane repice, biljke koja u arktičkoj klimi nalazi idealno stanište, a specifična je zahvaljujući ukusu nalik lešniku (odlična je i sa senfom koji se proizvodi sa njenim uljem). Na ovoj organskoj farmi, čije su kuće primale vojnike tokom Drugog svetskog rata, Pelle je pretvorio stare štale u prostorije u kojima organizuje prodaju, izložbe fotografija i kulturne događaje za škole.

kolači od cimeta

Fika je stil života

Pre povratka na geografske širine sa blažom klimom, morate se bar jednom okupati u Baltičkom moru. Polar Explorer naziv je ledolomca koji će vas očarati zaglušujućom bukom dok plovi hladnim vodama i drobi led pred sobom. Kada bude pravio pauzu u večnoj belini, nedaleko od arktičkog polarnog kruga, imaćete priliku da obučete posebno odelo (u njemu ćete izgledati kao Teletabis) i da plutate na temperaturi od jedva dva stepena, na kojoj je nemoguće plivati. Kada vam postane toliko hladno da ni posebna termooprema neće moći da spreči smrzavanje, imajte u vidu da osim saune postoji još jedna laponska tradicija koja omogućava zagrevanje kako vaše duše, tako i tela. U pitanju je fika, nacionalno obeležje, stil života. Reč je o pauzi za okrepljenje, koja se pravi ujutru i popodne kako bi se u društvu popio neki topli napitak (obično kafa), pojelo parče torte, poneki biskvit. U koju god kuću da uđete, prvo što će vam ponuditi je šoljica vruće kafe uz tipični kanelbullens dag, pužić sa ukusom cimeta. Fika je toliko važan trenutak da je 1999. ustanovljena kao nacionalni praznik koji se obeležava 4. oktobra.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije