Ljubav između hrane i vina uvek je inspirativna tema, posebno vrhunskim poznavaocima božanskog nektara. Vuk Vuletić, najbolji somelijer Srbije, predstavlja 11 etiketa koje će svaku večeru učiniti romantičnom.

Teško je zamisliti bilo kakvu specijalnu priliku bez penušavog vina, a poznato je da najbolja dolaze iz francuske regije Šampanje. Preporuka za šampanjac koji će vas oduševiti svežinom je „Louis Roederer Brut Premier“, blend više različitih berbi u kupaži – 40 odsto „Pinot Noir“, 40 odsto „Chardonnay“ i 20 odsto „Pinot Meunier“. Odležava tri godine na kvascima u procesu druge fermentacije koja stvara mehuriće i minimalno šest meseci u boci.

Za ljubitelje aromatičnih belih vina koji prate različite azijske specijalitete preporuka je „Cantina Terlan Gewurztraminer 2017“, koji dolazi iz Alto Adiđea, severnog dela Italije koji se graniči sa Austrijom.

Vina

Kiseline koje se nalaze u vinu vrlo su bitne za usklađivanje sa zalogajem. Njima odgovara masnoća u hrani, te se vina sa visokim kiselinama koriste da bi očistila nepce i pripremila nas za novi zalogaj. Ljubitelji takvih gutljaja mogu da se opredele za izlet u Alzas, jednu od najzanimljivijih regija Francuske, i izaberu „Domaines Schlumberger Riesling Les Princess Abbés 2015“. Ovo vino odlično će se slagati sa sušenim mesom i kremastim sirevima.

Tradicionalisti i ljubitelji punijih belih vina koja su odležala u drvetu mogu da se opredele za Burgundiju, u kojoj se brižljivo prave od čuvene sorte grožđa „Chardonnay“. Izdvojio bih „Louis Latour Meursault 2017“. Fermentisao je u drvenim burićima, u kojima je posle toga odležao deset meseci i dobio puterastu aromu i zaokruženost. „Meursault“ će biti fenomenalan pratilac morske bele ribe, brancina ili orade, jer svojom strukturom i punoćom kompletira svaki zalogaj.

Danas su „Rose“ vina sve popularnija, a mediteranska regija Provansa je među najzaslužnijim za promociju ovog stila. Sa tog podneblja izdvajamo „Domaines Ott Clos Mireille Rosé 2017“, vino koje će svojim mineralima i salinitetom odlično ispratiti plodove mora i lakše kremaste paste.

Vina

Kada je reč o crvenim vinima, ukusi su različiti i stilova ima puno. Smatra se da su crvena vina kompleksnija od belih i da su neizostavni deo svake ozbiljne večere. Idealan su pratilac mesa i jela s mesom jer sadrže tanine, hemijska jedinjenja koja dolaze iz pokožice grožđa i odražavaju se u završnici ukusa vina. Ako na meniju imate pačetinu, prepelicu ili, pak, plemenitu ribu, a ljubitelj ste crvenog vina, predlažemo ona napravljena od sorti grožđa sa tankom pokožicom, kao što su „Pinot Noir“, „Nebbiolo“ i „Nerello Mascalese“. Od ovih sorti prave se vina koja imaju eleganciju i gracioznost.

Region Pijemont u Italiji dom je čuvenog „Barola“, vina koje se pravi od sorte grožđa „Nebbiolo“. Karakteristično je po rustičnosti, izraženim taninima i mirisu ruže i tartufa. „Luciano Sandrone Barolo Le Vigne 2008“ smatra se jednim od najboljih „Barola“ vina i predstavlja kupažu različitih vinograda sa poseda Lučana Sandronea, čuvenog vinara čija su vina poznata širom planete.

Kada smo kod rustičnog karaktera, topla preporuka za firentinski stek bilo bi čuveno vino „Brunello di Montalcino“. Pravi se od specifičnog klona sorte „Sangiovese“, na samo dve hiljade hektara u okolini sela Montalčino u južnom delu Toskane. „Brunello di Montalcino Casanova di Neri Tenuta Nuova 2010“ karakteriše dugo odležavanje u drvenim burićima, koje mu daje poseban karakter i dugu završnicu.

Vina

Kod nas su sve popularniji stekovi od govedine, često napravljeni od mesa koje je prošlo kroz proces suvog zrenja. Ovakva mesa raskošne teksture i prošarana masnoćom koja se topi u ustima zahtevaju vina punog tela, visokih tanina i sočne voćne strukture. Francuska regija Bordo dom je čuvenog „Cabernet Sauvignona“, a vino „Château Pichon-Longueville Comtesse de Lalande 2009“ predstavlja blend sorti u kome „Cabernet“ dominira. Zamak po kome je dobio ime nalazi se u selu Puljak, a svoje mesto zauzeo je i u čuvenoj klasifikaciji Medoka iz 1855. godine.

Vrhunska vina danas se proizvode i izvan granica Evrope, a Australija se izdvaja kao novi vinski dragulj. Sorta grožđa po kojoj je Australija čuvena je „Shiraz“, od koje se prave izuzetno obojena i tamna vina, sa izraženim mirisom crnog bibera, sušenog mesa i tamnog voća. „d’Arenberg The Dead Arm Shiraz 2012“ dolazi sa juga kontinenta i sjajan je pratilac dimljenom, kao i crvenom mesu sa kompleksnim sosevima od šumskog voća ili bibera.

Deserti su važan deo svake večere, a za ljubitelje slatkih vina preporučujemo „Felsina Vin Santo Del Chianti Classico 2005“, belo slatko vino iz Toskane koje se pravi od sorti grožđa „Trebbiano“, „Malvasia“ i „Sangiovese“. Odležava sedam godina u malim burićima gde razvija raskošni karakter. Idealan je partner kremastim kolačima, poput čuvenog „tiramisua“.

U uparivanju vina i hrane preporučujemo maštovitost i konstantno eksperimentisanje, kao i upornost u pronalaženju najboljih kombinacija. Pratite svoj ukus i trudite se da ga razvijate iz dana u dan.

AUTOR: Vuk Vuletić

FOTO: pexels.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

još iz kategorije